U glavnom gradu Madjarske, u Budimpešti, od 4. do 7. oktobra održano je 42. generalno zasedanje EAMDA-e, kome su, pored predstavnika iz naše zemlje, prisustvovali delegati iz sledećih zemalja: Slovenije, Hrvatske, Madjarske, Bugarske, Češke, Slovačke, Danske, Francuske.

Kao delegat Srbije u ovoj medjunarodnoj organizaciji distrofičara, istovremeno i njen potpredsednik, Ivanka Jovanović učestvovala je na ovom skupu, a pored nje sastanku je prisustvovao Srdjan Čikara iz Udruženja distrofičara Beograd, kao i predstavnici Udurženja distrofičara Novog Sada: Atila Kovač i Aleksandra Panović.

Bila je to prilika da se razmene iskustva sa kolegama iz zemlje domaćina, kao i sa ostalim učesnicima, kako iz oblasti dijagnostikovanja i rehabilitacionih tretmana, tako i iz oblasti socijalnog položaja osoba obolelih od progresivnih neuromišićnih oboljenja.

Partnerstvom pokreta osoba sa invaliditetom i države do punog učešća u društvu

Regionalna konferencija o uključivanju osoba sa invaliditetom u glavne tokove razvoja u Jugoistočnoj Evropi pod nazivom „Partnerstvom pokreta osoba sa invaliditetom i države do punog učešća u društvu“ održana je u Beogradu, u hotelu Holliday Inn 26. i 27. aprila 2012. godine. Konferenciju je organizovala Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) i Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije-Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP.
Na konferenciji su, pored zemlje domaćina, učestvovali po jedan predstavnik nadležnog ministarstva i po jedan predstavnik krovne organizacije osoba sa invaliditetom (sa svojim personalnim asistentom/kinjom) iz sledećih zemalja: Slovenije, Hrvatske, B i H, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije i Albanije. Takodje, na skupu su učestvovali i predstavnici UNDP iz Uzbekistana, Saveta Evrope i Komiteta za praćenje primene Konvencije UN.
Ova konferencija, kao jedan od regionalnih konsultativnih sastanaka, je bila prilika za razmenu ideja i iskustava iz prakse iz više oblasti koje predstavljaju preduslov za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao što su: servisi podrške, pristupačnost, razvojni projeki. Naglasak je pre svega bio na primerima dobre prakse, saradnji javnih vlasti, međunarodnih organizacija i civilnog društva, naročito organizacija osoba sa invaliditetom, u promovisanju prava ovih osoba. Istovremeno, konferencija u Beogradu predstavlja i doprinos pripremama za organizovanje konferencije UN visokog nivoa o uključivanju pitanja invalidnosti u planove razvoja u Njujorku, u septembru 2013. godine.

Servisi podrške i pristupačnost

Konferenciju su otvorili Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike i Viljem Infante, koordinator UN za Srbiju, nakon čega su predstavnici Ministastva rada i socijalne, Vladimir Pešić i predstavnica Uprave za ljudska i manjinska prava Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Borjana Peruničić, govorili o partnerstvu države i civilnog sektora u procesu sprovodjenja projekata za unapredjenje položaja osoba sa invaliditetom, kao i u svetlu primene Konvencije UN.
Takodje, u uvodnom delu konferencije, na skupu je o radu Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom govorio i Horhe Araja, sekretar Komiteta iz Ženeve.
Prvog dana konferencije, 26. aprila u okviru panel diskusije na temu – Servisi podrške i pristupačnost kao preduslovi ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u društvu, sve zemlje-učesnice konferencije su tokom prezentacija predstavljale pravni okvir u vezi ove dve tematske oblasti, o čemu su pretežno govorili predstavnici resornih ministarstava, a od predstavnika invalidskog pokreta mogli su se čuti primeri iz pakse.
Ono što je bilo zajedničko za mnoge zemlje jeste to da imaju prilično izgradjen pravni sistem u oblasti unapredjenja položaja osoba sa invalidietom, ali da on u praksi ne funkcioniše. Npr. od predstavnice Ministarstva rada, socijalne politike i ravnopravnosti Albanije, Ilde Ruše, moglo su čuti da imaju usvojene brojne strategije, izmedju ostalih i za osobe sa invaliditetom, Zakon o mentalnom zdravlju, Zakon o zaštiti od diskriminacije, zabranu diskriminacije u oblasti zapošljavanja, uključujući i kvotni sistem i „penale“ za neodgovorne poslodavce i slično, ali u praksi osobe sa invaliditetom se i dalje suočavaju sa visokim stepenom isključenosti iz društvenog života.
Što se tiče servisa podrške i predstavljanja stanja u svim zemljama, stanje u Srbiji predstavile su na početku ovog bloka Gordana Rajkov, koja je govorila o servisu personalnih asistenata i Svetlana Vlahović koja je govorila o servisima podrške za osobe sa intelektualnim smetnjama.
Ljubo Lepir iz Ministarstva rada i socijalne politike RS je rekao da je socijalna zaštita u ovom entitetu vezana za zdravstvo, što indirektno ukazuje na njeno mesto u celokupnom sistemu. Nakon 20 godina, u RS je usvojen novi Zakon o socijalnoj zaštiti koji, kako je rekao, otvara mogućnost uvodjenja servisa podrške, ali i dalje ostaje otvoreno pitanje njegove održivosti.
I Zoran Dobraš iz Banja Luke i Suad Zahirović iz Tuzle su se složili da u BiH postoje formalne pretpostavke za uživanje prava osoba sa invaliditetom, ali praksa je i u oblasti servisa podrške i u oblasti pristupačnosti nezadovoljavajuća.
Stanje u Crnoj Gori predstavile su Blanka Radošević Marović, pomoćnica ministra za ljudska prava Crne Gore i Aleksandra Popović, iz Udruženja paraplegičara C. Gore. Na žalsot, raskorak izmedju normativnog i stvarnog i tamo je veoma izražen. Naime, C. Gora je donela Zakon o pristupačnosti objekata za javnu upotrebu koji će stupiti na snagu 2013. godine, ali većina objekata u javnoj upotrebi, uključujuči i prevoz i pristup informacijama, i dalje su nepristupačni. Na primer, Fond PIO nije pristupačan, kao ni osnovni sud u Podgorici, Skupština opštine Nikšić, mnogi domovi zdravlja, škole itd.
Situacija u Hrvatskoj je znatno bolja. Što se tiče servisa podrške, odnosno personalnih asistenata, od 78 osoba sa invaliditetom u 2006. godini, preko 220 u 2008. godini i 554 korisnika ovog servisa danas, do kraja ove godine broj osoba koje koriste PA dostići će svoj maksimum.
Pored ovog, u Hrvatskoj funkcionišu i dugi servisi podrške, kao što su prevodioci na znakovni jezik, dnevni i poludnevni boravci, asistenti u nastavi, a postoji i savetovalište za univerzalni dizajn.
Makedonija je specifična po tome što je tamo pre nekoliko godina, po uzoru na Sloveniju, donet Zakon o invalidskim organizacijama. Pozitivno je i to što imaju i 8 stambenih jedinica za stanovanje uz podršku. Od ove godine uvode tzv. mobilni dodatak za osobe sa 100 % telesnog oštećenja i oštećenog vida.

Uključivanje prava osoba sa invaliditetom u razvojne projekte i doprinos organizacija u promovisanju Konvencije

Tokom drugog dana konferencije, 27. aprila, a u okviru panela na temu: Uključivanje prava osoba sa invaliditetom u razvojne projekte i doprinos organizacija osoba sa invaliditetom u promovisanju Konvencije, po jedan predstavnik invalidskog pokreta iz svake zemlje-učesnice konferencije predstavljao je iskustava u vezi promovisanja i primene Konvencije u svojoj zemlji.
Pored toga, jedna od tema bila je – uključivanje prava osoba sa invaliditetom u razvojne projekte. Komila Rakhimova iz UNDP Uzbekistana predstavila je iskustva sa promovisanjem prava osoba sa invaliditetom kroz regionalne projekte u centralnom delu Azije, dok je Irena Kovalčik-Kedziora, sekretar ekspertske grupe Saveta Evrope za osobe sa invaliditetom govorila o dokumentima i aktivnostima Saveta Evrope na promovisanju ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u društvu.
Prema rečima Komile Rakhimova, u Uzbekistanu je i dalje dominantan medicinski model invalidnosti, iako čine napore da se to promeni. Tako npr. imaju kvotni sistem zapošljavanja, preduzeća dobijaju olakšice od države, ali je i dalje jako mali procenat osoba sa invaliditetom zaposlen (oko 5%). Pored predstavljanja situacije u Uzbekistnau, veliki akcenat njene prezentacije je bio na promociji pristupačnosti koje je UNDP radio u mnogim zemljama, uz navodjenje ilustracija, posebno u vezi sa standardima pristupačnsoti. Predstavila je i štampani vodič o pristupačnosti kroz Taškent, glavni grad ove zemlje.
Irena Kovalčik-Kedziora je vrlo detaljno predstavila aktivnosti Saveta Evrope koji je regionalna međunarodna organizacija evropskih zemalja, čije se sedište nalazi u Palati Evrope u Strazburu, na granici Francuske i Nemačke.
Svrha Saveta Evrope ogleda se u ostvarenju osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u Evropi, a najvažniji akti su donošenje Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950.) i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava (1998), kao stalnog sistema pravne zaštite. Savet Evrope ima 47 članica, koje su istovremeno i potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U okviru ove organizacije funkcioniše i ekspertska grupa za osobe sa invaliditetom, a kao jedan od značajnijih dokumenata koje su doneli, a o kome je tokom obraćanja govorila, jeste Akcioni plan Saveta Evrope za promovisanje i puno učešće osoba sa invaliditetom u društvu: unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Evropi 2006-2015. Ona je ovaj dokument, koji je podeljen predstavnicima zemalja, predstavila kao pan-evropsku mapu puta za donosioce odluka iz oblasti invalidnosti.
Na kraju dvodnevne konferencije, usvojeni su i zaključci. Svi prisutni izrazili su posvećenost nastavku razvijanja partnerstva između javnih vlasti i organizacija osoba sa invaliditetom, uz poziv da vlasti obezbede primerena sredstva za finansiranje programskih i projektnih aktivnosti organizacija osoba sa invaliditetom, radi održivog finansiranja programa i politika usmerenih na puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom i u vreme budžetskih restrikcija i povećane štednje javne potrošnje. Pored ostalih zaključaka koji su se odnosili na zajedničke napore u cilju smanjivanja siromaštva i isključenosti osoba sa invaliditetom, jedan od zaključaka je i taj da se nastavi sa praksom započetom u Beogradu, odnosno da se periodično organizuju regionalne konferencije u zemljama Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana radi daljeg razvijanja partnerstva između nadležnih organa vlasti i organizacija osoba sa invaliditetom na promovisanju prava i punog i ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u društvu.

Ivanka Jovanović